Rimljani su verovali da je u mesecu februaru među njima kružio Had (Pluton) bog smrti, podzemnog sveta i tame, odgovoran za ljudsku patnju. Zato se u drugom mesecu trebaju izbegavati ozbiljne radnje kao što su sadnje vinograda, zidanje kuća ili venčanja.

Kada su Rimljani osvojili Grke, niz njihovih tradicija nasledio je grčki narod koji još uvek veruje u baksuz prestupne godine.
Empirijski, međutim, nisu zabeležene nikakve nesreće ili neprijatni događaji koji bi ojačali ovo uverenje.

Sve potiče još od Cezara koji je shvatio da će njegovi napori da se napravi jedan standardan godišnji kalendar postati uzaludni. Uvideo je da od starorimljanskih astrologa nema koristi i poverenje je ukazao grčkom astrologu Sosigenisu. Grčki astronom Sosigenis je predložio da se usvoji kalendar Ptolomeja III, odnosno onaj koji je i danas na snazi.

Kasnije su Rimljani navodno odlučili da uklone jedan dan iz februara i presele ga u avgust u čast svog cara Avgusta i još jedan prenesu u jul u čast Julija Cezara.
Pošto je ionako februar bio za njih mračam mesec, smanjujući mu broj dana misli su da time smanjuju i uticaj njegove crne energije.
Zapravo, ukloniti jedan dan iz februara nije slučajno, jer je taj mesec bio mesec mrtvih i pokajanja.

U nekim kulturama prestupne godine su dobre godine. Na primer, u Irskoj 29. februara svake godine, svaki Irac može (prema tradiciji) da ponudi brak svojoj voljenoj osobi i on je dužan da je prihvati, u suprotnom će morati da plati. I to bi moglo biti nesreća, naravno!